Trema nije nepobediva, izađite na ispit!
Trema nije nepobediva, izađite na ispit!
Doživljaj treme smo svi nekada imali, znoje se dlanovi, glas podrhtava, a misli kao da ispare na momente, mozak nas ne sluša već je paralisan strahom. Nejasnim strahom da će nešto krenuti po zlu jer nismo spremni, nismo dovoljno dobri, ne znamo dovoljno… čak tu ne mora biti kraj. Ako je trema vrlo jaka, možemo iščekivati i neki oblik teške kazne (nejasne) za svoje neznanje ili neadekvatno ponašanje u datom momentu. Mnoge osobe koje su doživele ovu vrstu problema ili se povremeno sa njom bore pitaju se kako pobediti tremu. U narednim redovima pokušaćemo da približimo fenomen treme i načine njenog rešavanja.
Šta je trema?
Trema je složena reakcija na stresnu situaciju i pritisak koji je prati. Trema obuhvata telesne reakcije, koje prepoznajemo kao simptome, zatim specifično psihološko stanje koje odlikuje tenzija, pritisak, nesigurnost i veoma izražen strah od neuspeha.
Obično se javlja pred izlazak na ispit koji važi za težak ili pred profesora koji važi za strogog. Može da bude povezana sa strahom od javnog nastupa, pa da se javlja pred svaki ispit, budući da se ispiti odvijaju pred grupom učenika ili studenata (publikom).
Osoba koja ima tremu (negativnu) ima utisak da nije spremna za ispit, odnosno da ima nedovoljno razvijene sposobnosti, veštine i znanje da bi uspešno položila ispit. Trema može biti i pozitivna, ona koja stimuliše osobu da se bolje koncentriše i da pruži na ispitu svoj maksimum. Taj pozitivan vid treme, pošto nije problematičan, nije ni tema ovoga puta.
Simptomi treme
Simptomi treme se razlikuju od osobe do osobe. Uglavnom se pored dekoncentrisanosti i straha javljaju i neki telesni simptomi koji čine osobu sa tremom prepoznatljivom okolini. Navodimo najčešće simptome koje je većina ljudi nekada iskusila:
- Preznojavanje
- Znojenje dlanova
- Lupanje srca
- Mucanje
- Dekoncentrisanost
- Uznemirenost
- Crvenilo u licu
- Izražen strah od neuspeha
- Podrhtavanje ruku
- Vrtoglavica
- Glavobolja
- Stomačni problemi
- Sušenje usta
Pomenuti simptmi su znaci akutnog stresa pri kome se organizam ponaša kao da je u situaciji da se bori ili beži, tj. kao da je u fizičkoj opasnosti. Osoba koja ima tremu ima utisak da vreme prolazi znatno sporije i da sama situacija koje se plaši traje znatno duže jer je doživljaj intenzivan. Uznemirenost, koja je prisutna, vodi ka dodatnom pogoršanju koncentracije kako vreme prolazi.
Kako pobediti tremu?
Ako se pitate kako pobediti tremu, odgovor je prilično jednostavan. Da bi osoba uspela da pobedi tremu mora da se umiri u celosti, umesto što pušta brige i strahove da dominiraju i da je vode. Pri smirivanju, naročto telesnih simptoma, od najveće je koristi duboko disanje stomakom (primetno dizanje i spuštanje stomaka). Osoba koja oseća tremu treba da se najpre fokusira na svoje disanje.
Udiše se brojeći polako do tri, izdiše se uz brojanje do pet. Duboki udah je na nos, a lagani izdah na usta kako bi se otpustili stres i napetost. Tako se telo snadbeva dovoljnom količinom kiseonika, a fokus premešta sa straha i brige na jednostavnu stvar – disanje stomakom. Ovaj tip disanja ima značajnu funkciju jer telu šalje informaciju da nije u opasnosti, dakle suprotno od simptoma treme.
Pretpostavlja se pritom da osoba pred ispit pred koji ima jaku tremu može na izvestan način da se malo izmesti iz gužve i tako doprinese umirenju. Treba izbegavati u tim momentima društvo drugih osoba koje pričaju o ispitu ili pojedinim lekcijama. Vreme pred ispit ne treba koristiti za učenje ili ponavljanje jer tada ono ne daje efekat, već naglašava doživljaj treme. Što je naučeno do tada, naučeno je.
Psihološko savetovanje i trema
Intenzivni i učestali osećaj treme ima značajnu podlogu u psihološkim karakteristikama osobe. Čest slučaj kod osoba koje su sklone tremi je da osećaju nesigurnost i da nemaju dovoljno samopouzdanja. To se manifestuje kroz odnos prema učenju i polaganju ispita jer osoba pesimistično mislio da je savladavanje određenog gradiva iznad njenih kapaciteta. Pa samim tim i polaganje ispita pred masom drugih učenika ili studenata.
Dolaskom na psihološko savetovanje i primenom različitih psiholoških tehnika mlada osoba ponovo sagledava sebe i svoje kapacitete. Oslobađa se straha od neuspeha i drugih strahova koji su smetnja polaganju ispita i izlaganju pred auditorijumom.
Nakon seanse psihološkog savetovanja mlada osoba je spremna da se samostalno nosi sa svojim obavezaa i da ostvaruje svoje ciljeve.
Zorica Zarić, kao diplomirani specijalni pedagog i psihološki savetnik sa višegodišnjim iskustvom u radu sa mladima stoji vam na raspolaganju za konsultacije u vezi savladavanja treme na ispitima. Za više informacija pozovite telefon: 064/110-9-444.
