STRES

STRES

Šta je stres?

Stres je prirodna, urođena čovekova reakcija na opasnosti koje mogu da se odnose na fizičku bezbednost, materijalnu egzistenciju ili lični integritet. Osoba koja oseća da je pod stresom ima čitav niz simptoma koji značajno menjaju njeno funkcionisanje u kraćem ili dužem vremenskom periodu.

Osoba pod stresom može da oseća mnoštvo emocija: strah, streplju, nesigurnost, zabrinutost, bes, žalost, razočaranje. Obično je stres intenzivan i individualan koktel nekoliko emocija. Stres je u bliskoj vezi sa depresijom i anksioznošću, može se reći da je njihov pratilac, ali i izazivač.

Ljudi na stres reaguju sasvim subektivno, u skladu sa svojom strukturom ličnosti, iskustvom, okolnostima i uverenjima. Stres se uglavnom veoma loše odražava na donošenje odluka, koje mogu biti nepromišljene i donete u afektu.

Kao izazivači stresa najčešće se pojavljuju sukobi i loši odnosi u porodici, nemaština, međuljudski odnosi na poslu, strah od gubitka posla, loše vesti vezane za sopstveno zdravlje ili zdravlje članova porodice i problemi u komunikaciji sa decom ili roditeljima. Za različite osobe su različiti i izvori stresa (stresori).

Simptomi stresa

Simptome stresa delimo na psihološke, emotivne i telesne. Mogu biti izraženi u različitoj meri i smenjivati se. Navodimo najčešće prisutne simptome stresa:

  • Konfuznost ciljeva
  • Preterana briga
  • Strah od neuspeha
  • Strah od odbacivanja
  • Nedostatak energije da se završe poslovi
  • Loša koncentracija
  • Nesigurnost
  • Razdražljivost
  • Zbunjenost
  • Uznemirenost
  • Lupanje srca
  • Glavobolja
  • Anksioznost
  • Nesanica
  • Gubitak apetita / drastično poboljšanje apetita
  • Napadi panike
  • Kožne promene

Pozitivan i negativan stres

Pozitivan stres je onaj koji ne narušava naše funkcionisanje, već nam pomaže da ostanemo koncentrisani na obavljanje zadataka. Dobar stres podiže našu pažnju i omogućava održavanje fokusa veoma dugo, kao što je slučaj sa vožnjom automobila po magli ili u klisuri. Tada on obavlja svoju biološku ulogu i omogućava nam opstanak. Pozitivan stres podstiče razvoj psihosocijalnih veština i razvoj ličnosti.

Za razliku od pozitivnog, negativan stres nas ometa u svakodnevnim aktivnostima i može bitno da smanji kvalitet života. Negativan stres, tj. stres zbog koga patimo emotivno i fizički, zahteva pomoć pri rešavanju. Negativan stres može biti akutni i hronični.

Stresna situacija i hronični stres

Akutni stres ili stresna situacija je prolazni događaj koji deluje iritirajuće i iscrpljujuće na osobu. Akutni stres može biti izazvan realnom egzistencijalnom, poslovnom ili zdravstvenom opasnošću ili našom neadekvatnom reakcijom na spoljne prilike.

Tokom stresne situacije u telu drastično raste nivo hormona stresa kortizola i adrenalina, koji pokreću čitav niz telesnih promena. Prve telesne reakcije u fazi alarma (prva faza stresa) su povećana budnost, ubrzan srčani rad i povišen krvni pritisak. Te promene su biološki uslovljene mehanizmom „bori se ili beži“, koji bi trebao da zaštiti čoveka u opasnosti. Kod akutnog stresa osoba može da ima jako izraženu nervozu, nesanicu ili košmarne snove.

Nakon alarma (uznemirenja) osoba pokušava da se prilagodi novonastaloj situaciji i potraži rešenje, mada još uvek pod pritiskom. Kada se stresna situacija u potpunosti završi (uključujući i njene posledice) nestaju telesni i psihološki simptomi stresa.  Ukoliko osoba nije uspela dobro da se prilagodi stresu može biti prilično iscrpljena i time se rešenje stresne situacije prolongira.

Kada je osoba dugo vremena pod negativnim stresom, to je prolongirani stres i trpi brojne telesne,emotivne i mentalne simptome, kažemo da ima hronični stres. Hronični stres menja funkcionisanje organizma jer utiče na sve sisteme organa (rad mozga, želuca, creva, srca, žlezda sa unutrašnjim lučenjem) i zato je neophodno prići mu sasvim ozbiljno. Hronični stres ubrzava starenje ćelija i klinički je dokazana njegova veza sa infarktom miokarda i moždanim udarom. Objašnjava se nedeljivošćću čovekove biološke, psihološke i socijalne prirode.

Kod hroničnog stresa mozak prestaje da pravi razliku između stvarne opasnosti i emocionalne (sasvim subjektivne) ugroženosti. Osoba pod hroničnim stresom ima izražene telesne simptome: znojenje, drhtavicu, uznemirenost, vrtoglavicu, bol u grudima, lupanje srca, gastritis, nesanicu, ali i neurotske reakcije.

Kod proživljenih težih stresnih situacija osoba ne može da isključi stres po prestanku delovanja stresora, već ostaje dugo u stanju stresa. Često se javlja stres i na samu pomisao o proživljenoj situaciji i te misli se teško sklanjaju. Zato kažemo da je hronični stres loš adaptivni odgovor osobe na stresne situacije ili događaje jer je zakazao čovekov lični mehanizam odbrane.

Da bi osoba bila “imuna” na stres, odnosno da joj se ne bi gomilale situacije u kojima se susreće sa akutnim negativnim stresom, treba da ima izgrađen unutrašnji sistem selekcije (psihološki mehanizam) uzroka napetosti. Nažalost, to se ne uči u školi i malo ko ga nosi iz kuće. Zato kažemo da su neke osobe sklonije stresu.

Psihološko savetovanje

Psihološko savetovanje ima za cilj razvijanje svesne pažnje i svesnih reakcija na sve situacije i događaje. Samim tim se eliminišu neželjene, nesvesne reakcije, koje su u dubini plod strahova (stran od neizvesnosti). Osoba treba da postane svesna stresora, svojih emocija i da svesno kontroliše svoje reakcije.

Pored psihološkog savetovanja osobama pod hroničnim stresom prijaju različite tehnike opuštanja: balans, joga i meditacija.

Balans je program vežbanja naročito pogodan za osobe koje žele da naprave značajne promene u svom životu. Vežbajući balans čovek upoznaje svoje telo i pronalazi željeni mir.

Primena metoda Duboki Peat i Integra Protokol

Primenjujući ove metode, psihološki savetnik, trener i procesor Zorica Zarić pomaže osobama pod stresom da se oslobode dubokog emotivnog naboja koji ih čini predisponiranim na stres. Iako ma više negativnih emocija i situacija koje utiču na pojavu stresa radimo sa onom situacijom (okidač) i emocijom koja je trenutno najdominatnija kod klijenta.

Svi imamo barijeru koja kontroliše prolaz emocija iz nesvesnog u svesni deo našeg uma. Ne pritiskamo klijenta da probije barijeru i da pusti u svest više nego što može da podnese. Polako ljuštimo nagomilani emotivni naboj, sloj po sloj. Time rešavamo jednu po jednu situaciju i negativnu emociju koja je uvodila klijenta u stres.

Radeći tako postepeno kroz nekoliko seansi, ta gomila negativnog emotivnog naboja (prisilne misli i emocije) se ruši kao kula od karata. Klijent oseća veliko olakšanje i dobija potpuno nove uvide u svoje životne probleme koji su bili okidači za pojavu stresa. Menja mu se ugao gledanja. Postaje funkcionalniji u rešavanju zivotnih problema i ne oseća više psihološki pritisak koji mu je otežavao u donošrnju racionalnih odluka.

Nakon primene metoda Dubokog PeataIntegra Protokola i mnogih drugih koje odgovaraju individualnom problemu klijenta, osoba postaje mirna, svesna svojih emocija i okoline. Nakon psihološkog savetovanja osoba ne zavisi od savetnika već je spremna da uzme život u svoje ruke i samostalno donosi odluke.

   Zakažite besplatne konsultacije o psihološkom savetovanju i primeni metoda Duboki Peat i Integra Protokol pozivom na telefon: 064/110-94 -44.

Spread the love