Psihološki problemi tinejdžera i adolescenata
Psihološki problemi tinejdžera i adolescenata
Problemi u ponašanju tinejdžera i adolescenata
Psihološki problemi tinejdžera i adolescenata nisu retkost i vrlo često je neophodna pomoć psihološkog savetnika. U probleme u ponašanju kod mladih spadaju napadi besa, inadžijsko ponašanje, osustvo empatije i osećaja krivice, kao i antisocijalno ponašanje. Tipično za probleme u ponašanju tokom ovog perioda je kršenje društvenih pravila, što može biti praćeno agresivnošću i povređivanjem drugih.
Antisocijalno ponašanje je najčešće naučeno ponašanje i to uglavnom učenjem po modelu. Smatra se da su socijalni faktori vrlo značajni u nastanku ovih problema. Pre svega nedostatak topline u komunikaciji u porodici, postojanje nasilja u porodici, nedostatak discipline i postavljanja granica u ponašanju. Takođe i loši odnosi između roditelja, kao i neprepoznavanje potrebe deteta tokom odrastanja od strane roditelja.
Druga grupa veoma velikog uticaja u tinejdžerskom i adolescentskom periodu su vršnjačke grupe. Pod uticajem vršnjaka, već od puberteta smanjuje se nadzor i uticaj roditelja. Povećava se bliskost sa vršnjacima, često neselektivna bliskost i otvaranje ka potpunim strancima, dok u odnosu sa roditeljima nastaje distanca. Mlada osoba, potpadajući pod uticaj dominantnih drugova, razvija obrasce ponašanja koji mogu biti u potpunoj suprotnosti sa kućnim vaspitanjem.
To su na primer učešće u tučama, surovost prema životinjama i ljudima, destruktivno i provokativno ponašanje. Tako tinejdžer ili adolescent odjednom počinje da laže, uništava stvari, ima izlive besa, manipuliše, krade, ne poštuje starije i društveno prihvaćena pravila ponašanja. Uglavnom ne prepoznaju sopstvene emocije ili imaju izvesnu konfuziju u vezi sopstvenih osećanja, naročito njihovog uzroka. Bežanje iz škole i od kuće su česti pratioci problema u ponašanju kod tinejdžera i adolescenata.
Problemi u ponašanju nastaju postepeno i u početku se uglavnom tolerišu od strane roditelja i okruženja, da bi se vremenom tolerancija smanjila. Roditelji se najčešće požale stručnim licima tek kad problemi u ponašanju uzmu maha i komunikacija sa detetom postane znatno otežana.
Fobije i strahovi
Kod mladih su česte socijalne fobije koje se prepoznaju kao razvijen strah od neuspeha, strah od kritike, strah od javnog nastupa… itd. Tinejdžeri i adolescenti razvijaju iracionalne strahove koji udruženi sa niskim samopouzdanjem mogu da im naprave značajne probleme u svakodnevnom funkcionisanju. Čest je slučaj da se tinejdžeri plaše da iskazuju svoje mišljenje u grupi ili da odgovaraju u školi jer strahuju od osude vršnjaka.
Fobije kod mladih prate telesni simptomi poput preznojavanja, zamuckivanja, drhtavice, gubljenja glasa, crvenila u licu i lupanja srca.
Pored socijalnih fobija, nisu retkost ni druge, poput fobije od letenja avionom, fobija od zatvorenog prostora i mnoge druge. Sve fobije zahtevaju stručnu podršku jer njihovo zanemarivanje vodi u komplikovanje, pa mlada osoba zalazi sve dublje u problem. Fobije mogu sniziti kvalitet života ako osoba počne da se zatvara u kuću i izbegava društvo srodnika i prijatelja.
Niska tolerancija na frustraciju
Tolerancija na frustraciju je vrlo važna sposobnost čoveka da na svakodnevne manje i veće frustracije odreaguje adekvatno, bez psihološkog pritiska. Kod pojedinih osoba niska tolerancija na frustraciju označava jak nagon da se svaka neprijatnost i nelagodnost odbaci, kao i vrlo smanjenu sposobnost trpljenja.
Niska tolerancija na frustraciju kod mladih osoba nije retka pojava i dovodi se u vezu sa društvenim promenama koje se odnose na vaspitanje. Prepoznaje se po pridavanju posebnog negativnog značaja nevažnim situacijama, odbijanju da se ispune obaveze, žalbama koje nemaju realno uporište i insistiranju na “nepravednosti” drugih. U ispoljavanju frustracija mladi upotrebljavaju mnoštvo katastrofičnih fraza koje treba da deluju efektivno na slušaoca. Niska tolerancija na frustraciju se često sreće zajedno sa socijalnim fobijama.
Društvene mreže i usamljenost
Jedna od glavnih odlika mladih danas je velika vezanost za internet i “život na društvenim mrežama”. Mnoštvo tinejdžera i adolescenata se uopšte ne odvaja od svog telefona čak ni u prilikama kada je to zaista neprimereno. Druženje preko interneta i “umrežavanje” nema sve karakteristike klasičnog druženja i razmena misli i emocija. Mlade osobe su zbog tehničkih karakteristika društvenih mreža primorane da maksimalno pojednostave svoju komunikaciju, što se negativno odražava na njihovu kulturu govora.
Društvene mreže i stalni boravak na njima predstavlja gotovo sigurno razvijanje zavisnosti, čak i kod starije generacije. Nevoljno odlaganje telefona za vreme ručka ili tokom drugih porodičnih i društvenih aktivnosti je gotovo stalni pratilac većine današnjih porodica. Tinejdžerima i adolescentima je potrebna stručna pomoć ukoliko korišćenje telefona i društvenih mreža ostavlja posledice po njihov razvoj i svakodnevno funkcionisanje.
Psihološko savetovanje sa iskusnim psihološkim savetnikom koji ima iskustvo u radu sa mladima je pravi način da se reše pomenuti psihološki problemi tinejdžera i adolescenata.
Zakažite besplatne konsultacije sa psihološkim savetnikom Zoricom Zarić pozivom na telefon: + 381 64 110 9 444.
