Na kafi sa psihološkim savetnikom: sa razvodom umire mnogo toga u dotadašnjem životu

Na kafi sa psihološkim savetnikom: sa razvodom umire mnogo toga u dotadašnjem životu

Autor: Maja Mijajlović, copywriter & marketing konsultant

Posmatrajući mnoštvo prijatelja i komšija koji se razvode, pitala sam se šta im je zajedničko. Da li se svaki par razvodi na isti način? Da li svi nakon razvoda pate? Ili barem da li sve žene pate nakon razvoda? Šta ih čeka posle razvoda i da li se on baš uvek „isplati“? Kako je ta „svakodnevna pojava“ snašla i mene, imala sam želju da porazgovaram sa stručnom osobom o ovim pitanjima. Izabrala sam Zoricu Zarić sa kojom već dugo imam dobro iskustvo i koja je moja tiha podrška.

Zorica Zarić je psihološki savetnik koji radi već dve decenije sa ženama u procesu promena, bilo da je u pitanju razvod, selidba ili pokretanje privatnog biznisa. Iako bismo svi voleli da nam u životu sve ide kao ladna voda, to se ipak ne dešava. Na svakih par godina ili bar u svakoj deceniji života, kako kaže njeno iskustvo, dešavaju nam se promene, neretko korenite. Treba to valjano prihvatiti, najbolje bez otpora ili sa što manje otpora, kog ne moramo uvek ni biti svesni, ali postoji i otkriva se redovno na njenim seansama.  

M.M: Da li mislite da je sve više razvoda ili žene sve više traže pomoć psiholoških savetnika?

Z.Z: U pitanju je i jedno i drugo. Statistički gledano, danas se u našoj zemlji razvede trećina brakova. Dakle, beležimo stalni porast u tom smislu. Sa druge strane, žene su izašle iz senke tradicionalnih vrednosti i mnogo lakše govore o razvodu i svojim osećanjima i kada su ona negativna. Definitivno, žene su te koje se lakše odlučuju da potraže stručnu pomoć.

M.M: Čega se žene obično plaše kada razmišljaju o razvodu braka?

Z.Z: Najčešći strahovi žena se odnose na osećanje usamljenosti koje očekuju nakon razvoda i mogućnosti za samostalno vođenje brige o deci. Može se javiti i strah od nepoznatih okolnosti koje im slede u različitim segmentima života. Moderne žene ne žele da zavise od muškaraca u bilo kom smislu, već žele da žive ispunjene živote, pa im to daje snagu da se izbore sa strahovima.

M.M: Kažemo da je svaki razvod braka bolan i težak, čak ga nazivamo i malom smrću. Ko preuzima veći teret tokom i nakon razvoda braka?

Z.Z: Zavisi. U psihološkom smislu oba partnera najčešće osećaju teret koji se vezuje za razvod braka. Ukoliko je jedan od partnera na kraju braka materijalno oštećen podelom nepokretne i pokretne imovine, svakako preuzima veći teret na sebe. Nažalost takvi slučajevi nisu retkost.

Ako se u „teret“ računa i podizanje dece, onda su žene svakako daleko više opterećene. Neretko žene sa razvodom braka vidno osiromaše budući da alimentacija koju dobijaju od bivšeg partnera, čak i ako je redovna, nije dovoljna da se ravnomerno podele finansijske obaveze oko dece. Za ženu je to ujedno i psihološko opterećenje jer se u našoj sredini smatra za normalno da žena više brine oko dece, pa i više novca izdvaja za njihove potrebe.

M.M: Mnoge žene se žale na velike promene koje nisu očekivale nakon razvoda braka. O čemu se tačno radi i da li to može da se predvidi?

Z.Z:

Žene ne mogu ni da pretpostave šta ih čeka nakon razvoda. Koliko god je situacija sa suprugom loša najčešće se nadaju da će ostvariti neki dogovor. To se retko dešava. Trebalo bi da budu veoma oprezne ptilikom donošenja odluka.

M.M: Kada čitamo intervjue osoba koje su se razvodile, vidimo da naglašavaju da su sa bivšim partnerom ostali u prijateljskim odnosima. Da li razvod bilo šta podrazumeva apriori? Da li bivši supružnici treba da ostanu prijatelji po svaku cenu? Kada to ne može da se izvede?

Z.Z:

Bilo bi dobro da ostanu u dobrim odnosima, ponajviše zbog dece. Dobri odnosi su važni i zbog ekonomskih razloga, jer često se dešava da žena pokupi decu i izađe iz zajedničkog stana. Kada nisu oboje saglasni za razvod dešavaju se ozbiljni sukobi i tu nema mesta za prijateljstvo, ali ipak treba težiti tome da se održi pristojna komunikacija.

M.M: Da li razvod treba da se planira, u kom trenutku i kako bi to trebalo da izgleda da bi bilo najmanje bolno za oba partnera?

Z.Z: Razvod se najčešće i planira. Nekad to rade oba partnera zajedno, nekad svako za sebe, a najčešće to planira partner koji i podnosi tužbu za razvod. Retko kada je razvod neplaniran, odnosno plod stihijskih dešavanja, mada ima i toga.  Obično kod mlađih parova. U najboljem slučaju, razvod planiraju zajednički oba partnera sagledavanjem situacije u kojoj su se našli i zaključuju da je za oboje bolje da nastave živote odvojeno.

M.M: Koji savet smatrate da bi bio najkorisniji za žene koje očekuje razvod?

Z.Z:

Pre nego što se žena odluči na taj korak, obavezno treba da se konsultuje sa nekim terapeutom, da dođe do realnih saznanja šta je najbolje za nju u toj sitaciji. Često se desi da osoba nije u potpunosti spremna da se psihološki nosi sa svim promenama koje razvod nosi. Tada su najkorisnije seanse psihološkog savetovanja jer pomažu osobi da ukloni negativne emocije koje je zatrpavaju i ometaju realno sagledavanje situacije i donošenje odluka.

Moja praksa je pokazala da žene ne mogu lako da ogole svoje motive za razvod zbog pomešanih emocija i da im tu najčešće treba pomoć. Kroz nekoliko seansi već imaju bolju predstavu o sopstvenim osećanjima i kriterijumima.

Svi koji imaju dileme vezane za razvod braka mogu da se prijave putem sajta zoricazaric.com na besplatne konsultacije.

Spread the love

Add Your Comment