Kako da vam problemi na poslu ne upropaste privatan život?
Kako da vam problemi na poslu ne upropaste privatan život?
Stres na poslu, uobičajen ili ne?
Mnoge osobe stres na poslu prihvataju kao podrazumevajući deo radnog dana. Neke osobe razviju ili već poseduju psihološke mehanizme kojima se dejstvo stresa sa posla minimizira i ne utiče značajno na život u celini. Ipak, mnogi su izloženi velikom stresu zbog koga pate tokom većeg dela radnog vremena, a često i kada radno vreme prođe. Stres na poslu nije nešto što se ne može rešiti i što se prihvata samo po sebi.
Kako će se osoba nositi sa problemima na poslu i stresom zavisi najviše od njenog karaktera, zrelosti, materijalnih okolnosti, podrške okoline, pa i od zanimanja kojim se bavi.
Loše radno okruženje
Radno okruženje u kom nisu jasno postavljena pravila i vrednovanje rada, gde se radnici pretežno loše osećaju je loše radno okruženje. Često su to firme koje su posvećene ubiranju profita po svaku cenu, gde se ni druge firme i saradnici ne poštuju, kao ni zakoni i propisi iz radnog prava. Nažalost, u našoj sredini ovakve frme uopšte nisu retkost, narotiv.
Loše radno okruženje može biti rezervisano samo za određeni deo kolektiva, recimo jednu kancelariju gde su posebno loši međuljudski odnosi. Ko ima tu „sreću“ da se nađe u kancelariji sa kolegama koje su neprofesionalne, sklone svađi i intrigama, mora da razvije posebne strategije opstanka u firmi i čuvanja ličnog mira.
Agresivnost i omalovažavanje šefova
Veoma čest slučaj lošeg radnog okruženja predstavljaju menadžeri i šefovi koji se ponašaju agresivno i potcenjivački. Često ne prezaju od zloupotreba i rigoroznog kažnjavanja zaposlenih koji im nisu po volji. Važna osobina ovih šefova i menadžera je subjektivnost i koristoljubivost.
Radnik u takvim uslovima uglavnom nema na koga ili šta (pravo) da se osloni jer se malo šta poštuje u firmu. Preostaje mu da razvija toleranciju, trpeljivost i elastičnost duha dok ne nađe drugu priliku za zaposlenje.
Nepoštovanje prava zaposlenih
Mi smo jedna od zemalja u svetu gde su prava radnika najviše ugrožena. Nekada zbog lošeg zakonodavstva, a mnogo češće zbog nepoštovanja prava od strane poslodavca (držvanih i privatnih firmi). Većina ljudi se prilagodila ovoj činjenici i već u velikoj meri znaju kakvo ugrožavanje prava mogu da očekuju.
Jedno je sigurno, sa radnih mesta gde se zakon i prava radnika ne poštuju treba otići što je pre moguće.
Posao koji se nosi kući
Nošenje posla kući je jedan od najvećih problema u našoj radnoj sredini. Kada osoba „završi“ sa poslom, neretko dosta nakon isteka radnog vremena, ima još stvari (mejlova, poruka, lista, popisa…itd) da obavi od kuće. To posebno dolazi do izražaja u sferama kao što su bankarstvo, marketing, građevina, online trgovina. Vlasnici firmi i šefovi obično pravdaju ovo izgovorom da i sami tako rade.
Postavljanje jasnih granica u samom startu, kada se započne rad, može da znači mnogo. Radnik ima pravo da odbije sve obaveze koje nisu navedene u ugovoru, ali su za to potrebne veoma dobro razvijene socijalne veštine.
Posao bez perspektive
Nemali broj ljudi, naročito u manjim mestima, žali se da obavlja posao bez perspektive. Takvi poslovi (popularno šljakanje) ne pružaju osobi nikakvu satisfakciju sem pukog preživljavanja. Osoba nema nikakvog osećaja postignuća jer najčešće obavlja rutinski posao koji je težak ili ga ne voli.
Jedino rešenje za poslove bez perspektive je napuštanje i pronalaženje drugog posla, za šta nekad može biti potrebno i preseljenje.
Balans između posla i privatnog života
Jedna od najvažnijih stvari sa lošim radnim okruženjem je postavljanje distance, koja će jasno staviti do znanja gde počinje vaš privatni život. U tom smislu, iznošenje privatnih podataka, o porodici, kući i odnosima sa prijateljima i rodbinom u kolektivu nije od interesa. Kada jednom iznesete privatne podatke nemate mogućnost da ih kasnije povučete. Vašim kolegama i nadređenima te informacije mogu da služe da sude o vama i da vas ogovaraju. Postavite granicu vlastite privatnosti na vreme pa će i stres na poslu biti nešto manji.
Izbegavajte da učestvujete u tračevima i ogovaranjima kolega. Znajte da nikada ogovaranje, ako postoji u kolektivu, neće zaobići nijednu osobu, pa ni vas. Zato je bolje držati se podalje od ove neprijatne pojave koja često oda svoje inspiratore.
Distanciranje od kolega koje prave probleme svojim neprofesionalnim odnosom je od ključnog značaja. Distanca ne znači da treba biti neljubazan, već ne ulaziti u polemike i uopšte komunikaciju koja nije nužna.
Kad posao ugrožava zdravlje i privatne odnose…
Dugotrajno trpljenje negativnih osećanja prema kolegama i šefovima, frustracija i osećaj da ne možete da pobegnete od posla uvod su u niz psihosomatskih bolesti. Kada se pojave simptomi poput nesanice, učestalih glavobolja, nervoze želuca, bola u stomaku, gubitka apetita, knedle u grlu ili problema sa štitnom žlezdom, posao je počeo ozbiljno da ugrožava vaše zdravlje.
Mnoge osobe ni tada nisu u mogućnosti da prekinu sve, daju otkaz i nađu drugi posao. Prosto to nije moguće ukoliko imate posao „za stalno“, od koga zavisi vaša i egzistencija vaše porodice. Možda jednostavno trpite jer čekate da otplatite kredit ili godine za penziju. Razloga može biti mnogo.
Najvrednija promena je unutrašnja!
Činjenica je da često ne možemo da menjamo radno okruženje i druge poslovne okolnosti, jedino što možemo da promenimo je naš odnos prema poslu i problemima na poslu. Često možemo i moramo da menjamo samo sebe!
Ukoliko osećate veliku i dugotrajnu emotivnu napetost koju uzrokuju neprijatna dešavanja i stres na poslu, vreme je da potražite pomoć psihološkog savetnika. To je najpouzdaniji način da se izađe iz začaranog kruga stresa na poslu i posledica koje sa sobom nosi, koje smo primorani da prihvatimo kao njegov sastavni deo.
Zorica Zarić je psihološki savetnik koji već dugi niz godina radi sa osobama koje imaju problem sa pregorevanjem na poslu i stresom na poslu. Primenjujući psihološke metode Duboki Peat i Integra Protokol omogućava osobama pod hroničnim stresom da osveste svoje emocije, potisnute strahove i blokade. Pomoću seansi osoba se osnaži, sagleda svoje kapacitete, te pravi nove životne ciljeve i strategije.
Za dodatne informacije o psihološkom savetovanju kod Zorice Zarić pozovite telefon: +381 64 110 9 444.
