DEPRESIJA
„Sreća može da se nađe i u najmračnijim vremenima, ukoliko se samo setimo da upalimo svetlo“. Albus Dambldor
Šta je depresija?
Depresija je poremećaj raspoloženja koji može da bude različitog intenziteta. Može da se radi o blagoj, umerenoj ili teškoj depresiji. Depresija postoji kao unipolaran poremećaj, kada osoba ima samo negativno raspoloženje i bipolaran, kada se radio smenjivanju negativnih raspoloženja sa bezrazložnom euforijom. Depresivno stanje se odlikuje izrazitim neraspoloženjem i otporom prema većini svakodnevnih aktivnosti. Osoba u depresivnom stanju ima negativan doživljaj sopstevene ličnosti.
Depresija ima i svoju biohemijsku dimenziju kroz neravnoteže lučenja hormona – neurotransmitera serotonina i noradrenalina. Osobama koje pate od depresije često fale vitamini B grupe i D vitamin.
Depresivne osobe su sklone da se povlače u sebe, samuju i najčešće su socijalno isključene. Često se osećaju posramljeno i neuspešno. Teže da ostanu pasivni, nekada, u težim slučajevima i doslovno ne ustaju iz kreveta. Osoba ima utisak da je njen život katastrofa, da ne može da se nosi sa životnim problemima i da to svi primećuju. Depresivno stanje podrazumeva osećaj dubokog emocionalnog bola i patnje.
Često se dešava da se depresija meša sa anksioznošću. Osobe se jave psihološkom savetniku sa problemom depresije, ali se ustanovi da je to ipak anksioznost.
Veliki broj ljudi se ponekad nađe u depresivnom stanju (depresija blažeg intenziteta), ali se uz pomoć psihološkog savetnika ili psihoterapeuta prevaziđe. Kada se radi o dugotrajnoj umerenoj ili teškoj depresiji potrebno je obratiti se psihijatru i potražiti odgovarajuću medikamentoznu terapiju. To se naročito odnosi na osobe koje imaju egzistencijalnu krizu i suicidne misli.
Kod blažih oblika depresije, tj. kod depresivnog stanja dovoljan je dolazak kod psihološkog savetnika.
Simptomi depresije
Simptoma depresije ima dosta i vrlo se individualno pojavljuju. Depresivno stanje se može manifestovati na različite načine, nekada i atipično. Na primer čestom konzumacijom veće količine alkohola, povećanom agresivnošću, razdražljivošću ili povlačenjem u samoću. Najčešći simptomi depresije su:
- Dugotrajna tuga
- Gubitak volje
- Potištenost
- Pesimizam
- Obeshrabrenost
- Osećaj praznine
- Osećaj bespomoćnosti
- Udaljavanje od bliskih ljudi
- Negativan doživljaj svog tela
- Pad energije
- Nedostatak samopouzdanja
- Pojačana iritabilnost
- Nesanica
- Loša koncentracija
- Osećaj krivice
- Samosažaljenje
- Hroničan umor
- Strepnja
- Smanjen libido
- Gubitak apetita/drastično povećanje apetita
Nesanica, prekomerno spavanje, svrab, nervoza, glavobolja, iscrpljenost, stezanje u grudima i nejasni bolovi u mišićima ili abdomenu su psihijatrijski sindromi kliničke depresije. Depresivne osobe često imaju karakteristično ukočeno držanje, sa pogledom usmerenim u stranu ili prema podu. Kod težih slučajeva pojavljuje se i psihomotorna usporenost kao usporeno mišljenje, govor i pokreti tela. Može da se javi i psihomotorni nemir u vidu nervoznih pokreta, govora i kršenja prstiju. U tim slučajevima osoba gubi sposobnost za rad, ali i za brojne druge aktivnosti.
Poslednjih godina često se govori o povezanosti depresije i perfekcionizma. U osnovi osoba je nesugurna jer nije „savršena“, nema savršene rezultate rada ili ne izgleda savršeno i zato smatra da nije dovoljno vredna. Zbog neprihvatanja činjenice da je normalno ponekad napraviti grešku osoba pada u depresiju. Perfekcionizam, kao posledica nesigurnosti, tesno je vezan sa strahom od neuspeha i osoba se bori sa depresijom sve dok se ne oslobodi tog straha uz stručnu pomoć.
Čest pratilac depresije je i osećaj krivice, nekada i bez jasnog uzroka koji bi se mogao imenovati. Depresivna osoba oseća krivicu zbog mase stvari u svom životu i kada razmišlja o svom životu seća se šta je sve loše ispalo, što je njena krivica. Osećaj krivice je uglavnom prožimajući i nije jasno ograničen na određeno ponašanje ili prošla dešavanja.
Depresija se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca.
Uzroci depresije
Među uzrocima depresije možemo da razlikujemo one jasno vidljive u vidu smrtnih slučajeva bliskih osoba, razvoda, gubitka nekretnine i slično, od onih manje uočljivih „tihih“ nezadovoljstava. Može da se radi o nagomilanim lošim vestima, lošim ishodima ličnih zalaganja i poslovanja. Ali i suočavanja sa drugim težim bolestima, najčešće karcinomom.
Kod mladih osoba okidač za pojavu depresije mogu da budu problematični partnerski odnosi ili prekid ljubavne veze. Dosta ljudi će reći da ih u depresivno stanje dovodi finansijski problem ili loši međuljudski odnosi na poslu. Hroničan stres je svakako jedan od izvora depresije jer dokazano menja funkciju i građu pojedinih delova mozga.
Među uzrocima depresije treba pomenuti i genetsku predispoziciju, strukturu ličnosti, zrelost ličnosti, okolnosti tokom odrastanja i adekvatnost ego mehanizma odbrane.
Mnogi će se zapitati zašto je sve više ljudi koji boluju od depresije. Razloga je mnogo, ali oni glavni leže u činjenici da je drastično izmenjen način života u modernim društvima. Danas su porodične i društvene veze daleko slabije nego što su bile u prošlosti. Pored toga, i svest o ovom problemu je daleko više raširena nego ranije, sada se o depresiji sve više priča. Nema razloga da se depresija sakriva jer to više nije tabu tema kao nekada.
Za depresiju ne mora da postoji nikakav “pravi” razlog. Od depresije obole i prosečno i nadprosečno uspešni ljudi, oni sa velikim životnim problemima i oni bez očiglednih problema.
Depresija i psihološko savetovanje
Cilj psihološkog savetovanja kod edukovanog psihološkog savetnika je prevazilaženje emotivnih i psiholoških problema koji su okidači za pojavu depresivnog stanja. Zatim sagledavanje situacija koje izazivaju negativne emocije čime se oslobađa negativan emotivni naboj. Osoba se upućuje na traženje obrazaca ponašanja koji će biti alternativa prethodnim koji su doveli do pojave depresivnog stanja. Dubljim ulaskom u emotivne probleme i doživljaj tegobnih okolnosti za osobu u depresivnom stanju smanjujemo verovatnoću da se ponovo javi depresija.
Svaka osoba sa depresijom ili u depresivnom stanju ima sasvim individualan način manifestovanja ovog problema. Psihološko savetovanje kreće od prihvatanja individualnog manifestovanja depresivnog stanja i teži sasvim individualnom rešavanju ovog problema.
Osobe u depresivnom stanju treba da se jave psihološkom savetniku kada uoče prve simptome koji traju više od dve nedelje, jer će sa razvojem depresije sve teže da se odlučuju za traženje pomoći. Kako depresivnim osobama postaje teško da održavaju vezu sa drugim ljudima, vremenom se smanjuje verovatnoća da će na tuđi nagovor potražiti stručnu pomoć.
Osoba u depresivnom stanju treba dobro da se upozna sa svojim problemom i da aktivno učestvuje u njegovom rešavanju.
Primena Integra Protokola i Dubokog Peata
Primenom metoda Dubokog Peata omogućava se spiritualna evolucija kroz integraciju polariteta. Najpre se osoba upoznaje sa svojim emocijama, njihovim poreklom, otkriva njihov duboki razlog postojanja u sebi i izmiruje se sa njima. Oslobađajući svest od dualnog shvatanja sebe i sveta oko sebe, ostvarujemo prevazilaženje razloga koji su uslovili depresiju.
Integra protokol otkriva podsvesne identitete koje je osoba preuzela i razotkriva ih, osvešćuje. Osoba se oslobađa negativnih identiteta i neutrališe se prisutan emocionalni konflikt ličnosti. Odbacivanjem negativnih identiteta (deindentifikacija) osoba postaje smirena, ne oseća tugu i besmisao, te postaje sposobna za svakodnevno funkcionisanje. Dužim radom osoba postaje svesna sebe, svojih vrednosti, kao i potrebe da neke segmente svog psihološkog života ponovo izgradi.
Pomenute metode će pomoći u rekonstrukciji psihičkog života, kao i u razvijanju zrelijih mehanizama odbrane i ponašanja. Nakon savetovanja osoba je mirna, stabilna i spremna da preuzima odgovornost za svoj život.
- Ukoliko imate pitanja vezana za primenu metoda Integra Protokola i Dubokog Peata na depresivna stanja zakažite besplatne konsultacije sa psihološkim savetnikom Zoricom Zarić!