ANKSIOZNOST

Šta je anksioznost?

Ima dosta definicija anksioznosti, a ovde ćemo nabrojati one najilustrativnije. Anksioznost je dugotrajno nervozno isčekivanje da će se nešto loše desiti. To loše se može odnositi na nas lično ili na nama dragu osobu. Anksioznost se vezuje za buduće događaje koji se očekuju kao neminovni. Tu je njegova osnovna razlika u odnosu na osećaj straha koji je vezan za trenutno dešavanje koje doživljavamo kao opasno, kao i negativna iskustva iz prošlosti. Anksioznost se bazira na naučenim porukama da okruženje nije bezbedno.

Važno je naglasiti da anksiznost nije isto što i povremena zabrinutost zbog nekog događaja ili iščekivanja. Anksiozni poremećaj nastaje kao neka vrsta navike na loše misli, strepnju i brigu, te onemogućava osobu da se izbori sa svakodnevnim problemima. Strahovi i brige su trajna pojava i preplavljujući su. Briga postaje patološka i nema mnogo veze sa realnim opasnostima. Anksiozni poremećaj se često udružuje i prepliće sa drugim psihološkim problemima.

Anksioznost se mnogo češće javlja kod žena nego kod muškaraca.

Osoba se navikava na brigu i uvek traži problem koji će je zaokupiti. Ono što je najznačajnije je da briga i preduzimanje akcije da se problem reši nisu u direktnoj korelaciji. Može da znači čak i pretežnu pasivnost po konkretnim pitanjima. Zbog prisustva stalnog straha i brige osoba postaje iscrpljena i nema životne radosti. Zabrinutost može biti usmerena na sutuacije i događaje koji se odnose na partnera, decu, roditelje ili bliske prijatelje.

Anksiozna osoba je neretko u strahu da će se obrukati u društvu, da će izgubiti posao, bankrotirati ili da će se teže razboleti. Osoba očekuje da sa posledicama lošeg, katastrofičnog događaja neće moći da se nosi. Prisutan je strah od neuspeha i strah od gubitka kontrole nad sobom. Osoba često razmišlja o tome kako je drugi vide u negativnom kontekstu i to je dodatno deprimira. Ima loš uticaj na donošenje odluka.

Instiktivno anksiozna osoba analizira svoju situaciju i negativne misli kako bi se oslobodila anksioznosti, ali postiže suprotan efekat. Unošenjem u duboke analize svojih negativnih misli, osoba se sve više u njih upliće i sve lošije oseća.

Izbegavanje određenih prostora ili dešavanja od kojih ima fobiju (letenje, plivanje, prisustvo drugih ljudi ili boravak u skučenom prostoru), anksiozna osoba se još više uvlači u anksioznost. Taj beg ne uspeva jer postaje svesna svoje nemoći da se suoči sa svojim problemom.

Anksiozni poremećaj se manifestuje kroz panične napade, fobije (socijalne i posebne) i generalizovani anksiozni poremećaj.  

Anksioznost – simptomi

Simptomi anksioznosti su brojni i često se graniče sa drugim psihološkim poremećajima, ali i kod osoba koje nemaju anksioznost. Telesni simptomi koji se javljaju kod anksioznosti nisu jako izraženi kao kod paničnog napada ali su česti. Navešćemo simptome anksiznosti koji se najčešće sreću:

• Bezrazložan strah
• Psihička napetost
• Napadi panike (uz telesne simptome lupanja srca, uznemirenosti, gušenja i bola u grudima)
• Dugotrajna zabrinutost
• Opsesivno – kompulzivni poremećaj (ponavlja se ritual za koji osoba veruje da je štiti)
• Plakanje
• Znojenje dlanova
• Nemir
• Teskoba
• Strepnja
• Osećaj krivice
• Slaba koncentracija
• Slab san i nesanica
• Plitko disanje
• Ubrzano lupanje srca
• Pritisak u grudima
• Glavobolje
• Slab libido
• Hronična napetost mišića

Često se dešava da anksiozna osoba ima hronične bolove u mišićima vrata, ramena ili nogu iako pokušava da se izbori sa svojim teškim mislima. Mišićna napetost je nesvesna jer osoba sama steže mišiće kao da je u “borbi”.

Uzroci anksioznosti

Smatra se da su uzroci anksioznosti vrlo kompleksni, da su kombinacija genetske sklonosti, promena u funkcionisanju mozga i faktora sredine. Intenzitet anksioznosti zavisi od strukture ličnosti, obrazaca ponašanja uvedenih vaspitanjem i životnih okolnosti.

Češće se javlja kod osoba koje su imale više vrlo stresnih događaja u detinjstvu koji nisu na pravi način prevaziđeni. Anksiozne osobe su uglavnom preosetljive i nemaju adekvatan psihološki odgovor na stres, te obično burnije reaguju. Anksioznost može i da se uči po modelu, tako da mlade osobe kojima su roditelji anksiozni i same to mogu postati tokom života.

Anksioznost kod tinejdžera

Anksioznost kod dece se pojavljuje kao neki vid alarma na osećaj ugroženosti i bespomoćnosti. Deca anksioznost uglavnom ne izražavaju verbalno i vrlo je bitno dobro razumeti šta im se dešava preko njihovog ponašanja. Anksiozni poremećaj kod dece nastaje najčešće inhibiranjem njihovog temperamenta. Može biti povezana sa određenim fazama u razvoju, kao što su separacioni strahovi kod dece od dve – tri godine. Starija deca razvijaju strah od škole i izopštavanja od vršnjaka, dok su za adolescentski period karakteristični strah od identiteta, bliskosti i socijalne integracije. Anksioznost tinejdžera treba shvatiti kao deo razvoja jer ima izvestan značaj za adaptaciju osobe. Međutim kada problemi traju ili imaju jači intenzitet potrebno je obratiti se psihološkom savetniku.

Psihološko savetovanje

Psihološki savetnik je osoba koja je tu za vas da vam pomogne da se oslobodite anksioznosti i ponovo živite punim plućima. Psihološko savetovanje podrazumeva osvešćivanje psihološkog mehanizma koji dovodi do anksioznosti i njegovih okidača, kao i savladavanje otpora koji osoba ima u njegovom prihvatanju. Anksiozna osoba treba da dobro upozna svoja osećanja, da im shvati uzroke, ali i da se „izmiri“ sa njima.

Pored rada sa stručnim licem, anksioznim osobama osobama se preporučuje da povedu računa o zdravijoj ishrani i da uvedu fizičke aktivnosti. Aerobne vežbe kao što su trčanje i vožnja bicikla deluju vrlo pozitivno jer smanjuju nivo svakodnevnog stresa. Nije preporučljiva upotreba alkohola, zelenog čaja, kafe, gaziranih sokova i energetskih pića dok se osoba ne oslobodi anksioznosti jer je podstiču. Poželjno je primenjivati redovno vežbe disanja i relaksacije, naročito nakon stresnih situacija i napornog dana. Meditacija ima odličan dugoročan efekat na rešavanje problema anksioznosti.

Primena metoda Duboki Peat i Integra Protokol

Da bi anksiozna osoba odustala od neefikasne i kontraproduktivne kontrole anksioznosti, osvestila i prihvatila osećaj zaglavljenosti i teskobe, neophodno je da se „razgrne“  i osvesti prisutan emotivni naboj. Anksioznost je grupa emotivnih problema i ne možemo da ih radimo sve odjednom. Radimo jedan po jedan problem. Veoma je kompleksna i treba više seansi da bi se klijent doveo u dobro stanje. Zahvaljujući ovim metodama osoba može da prevaziđe tu teskobu i zaglavljenost koje su prisutne kod anksioznosti i da ih se oslobodi.

Metode Duboki Peat i Integra Protokol omogućavaju oslobađanje od anksioznosti kod odraslih osoba i tinejdžera, bez lekova. Nakon psihološkog savetovanja osoba je mirna, nezavisna od psihološkog savetnika i spremna da uzme život u svoje ruke i da prihvati životne izazove.

Ukoliko vas ili vaše dete muči anksioznost možete zakazati besplatne konsultacije sa psihološkim savetnikom Zoricom Zarić. Pozovite telefon: +381 64 110 9 444.