Poslednjih godina psihoterapija je postala jedna od najčešće pominjanih tema kada se govori o mentalnom zdravlju. To je, svakako, dobra vest. Ljudi sve manje osećaju stid zbog traženja stručne pomoći, otvorenije govore o svojim emocionalnim teškoćama i spremniji su da rade na sebi nego što je to bio slučaj pre deset ili petnaest godina.
Međutim, zajedno sa rastom popularnosti javila se i jedna zabluda – da je psihoterapija jedino rešenje za svaki psihološki problem. U praksi to nije tako. Nekad je čak i neekonomična.
Baš kao što ne zahteva svaka zdravstvena tegoba operaciju, tako ni svaka životna teškoća ne zahteva dugotrajan psihoterapijski proces. Nekada je potreban upravo on, ali nekada je sasvim dovoljno psihološko savetovanje koje je usmereno na konkretan problem, jasne ciljeve i praktična rešenja.
Zato je mnogo važnije postaviti bolje pitanje od pitanja: „Da li mi treba psihoterapija?“ Bolje pitanje glasi: „Koji oblik stručne pomoći je najprimereniji mom problemu u ovom trenutku?“ To nije samo finansijsko pitanje. To je pitanje efikasnosti.
Kome je namenjena psihoterapija?
Psihoterapija je namenjena ljudima koji žele ili imaju potrebu da dublje istražuju svoju ličnost, dugotrajne obrasce ponašanja, odnose iz detinjstva, emocionalne konflikte ili psihičke tegobe koje značajno utiču na kvalitet života. Takav rad zahteva vreme, kontinuitet i spremnost da se osoba suoči sa različitim delovima svoje životne priče.
Ali nisu svi problemi takve prirode. Mnogi ljudi funkcionišu sasvim dobro. Odlaze na posao, brinu o porodici, imaju prijatelje, uspevaju da organizuju svakodnevni život, ali se nađu u situaciji koju ne umeju sami da razreše. To može biti donošenje važne životne odluke, konflikti u partnerskom odnosu, izazovi u roditeljstvu, stres zbog promene posla, razvod, gubitak bliske osobe, nesigurnost u profesionalnom razvoju ili osećaj da su se „zaglavili“ u određenoj životnoj fazi.
U takvim okolnostima psihoterapija nije uvek prvi izbor. Često je mnogo korisnije razgovarati sa stručnjakom koji će pomoći da se problem jasno definiše, sagledaju različite mogućnosti, prepoznaju obrasci koji održavaju teškoću i pronađu konkretni načini da se situacija promeni. To je upravo prostor psihološkog savetovanja.
Prednosti psihološkog savetovanja
Jedna od njegovih najvećih prednosti jeste što je usmereno na cilj. Ne polazi od pretpostavke da svaki problem mora imati duboke korene u detinjstvu niti da je za svaku promenu potrebno višemesečno analiziranje lične istorije. Nekada jeste, ali veoma često nije.
Zamislite osobu koja je dobila unapređenje i prvi put vodi tim ljudi. Ona oseća nesigurnost, ima tremu pred sastanke i teško postavlja granice zaposlenima. Da li toj osobi nužno treba psihoterapija? Verovatno ne.
Mnogo je verovatnije da će joj koristiti nekoliko savetodavnih razgovora kroz koje će razviti sigurnost u novoj ulozi, unaprediti komunikacione veštine i naučiti kako da se nosi sa pritiskom.
Slično važi i za roditelja koji ne zna kako da reaguje na detetove emocionalne ispade, studenta koji ne može da donese odluku o nastavku školovanja ili osobu koja se posle razvoda pita kako da organizuje novi život.
Oni ne traže nužno dubinsku promenu ličnosti. Potrebni su im razumevanje, drugačija perspektiva i stručna podrška u rešavanju konkretnog problema. Što ne znači da nisi na putu duboke lične promene i jakog rada na sebi.
Neka vreme radi za vas
►Još jedna važna prednost psihološkog savetovanja jeste što može sprečiti da se manji problemi razviju u ozbiljnije teškoće. Ljudi često čekaju da se situacija potpuno zakomplikuje pre nego što potraže pomoć. U međuvremenu se nagomilavaju stres, iscrpljenost, konflikti i osećaj bespomoćnosti. Mnogo je korisnije reagovati ranije.
Kada se problem prepozna na vreme, dovoljno je nekoliko razgovora da osoba povrati osećaj kontrole, razume sopstvene reakcije i pronađe održiva rešenja. To ne znači da psihoterapija nije vredna ili korisna. Naprotiv.
Ona je nezamenljiva kada postoje dugotrajne emocionalne teškoće, ponavljajući destruktivni obrasci, ozbiljni problemi u funkcionisanju ili kada osoba želi dubinsku promenu načina na koji doživljava sebe i druge. Ali upravo zato što je toliko vredna, važno je da se preporučuje onda kada je zaista potrebna.
Ali, nemaju ni svi ljudi podjednake mogućnosti za introspekciju što može da utiče na njen domet.
Adekvatan izbor psihološke pomoći
Odgovoran stručnjak neće svakom klijentu predložiti isti oblik rada. Ako proceni da se problem može rešiti kroz psihološko savetovanje, reći će to otvoreno. Ako tokom savetovanja primeti da teškoće imaju dublje korene ili da prevazilaze njegov okvir, preporučiće psihoterapiju ili drugi odgovarajući vid podrške.
To nije znak neuspeha savetovanja. Naprotiv, to je znak profesionalne odgovornosti.
Na kraju, važno je zapamtiti da traženje pomoći nije takmičenje u tome kome je teže niti dokaz da sa nama „nešto nije u redu“. Briga o mentalnom zdravlju podrazumeva da biramo onu vrstu podrške koja odgovara našem trenutnom životnom kontekstu i prirodi problema.
Nekome će upravo psihoterapija promeniti život. Nekome će nekoliko savetodavnih razgovora pomoći da donese važnu odluku, poboljša odnose, prevaziđe krizu ili vrati osećaj sigurnosti.
Suština nije u nazivu usluge, već u tome da pomoć bude stručna, etična, da odgovara momentu, kao i da je prilagođena osobi koja je traži.
Zato, pre nego što zaključite da vam je potrebna psihoterapija, zapitajte se: da li mi je zaista potrebna dubinska promena ili mi je u ovom trenutku potreban neko ko će mi pomoći da jasnije sagledam problem i pronađem put do rešenja? Ponekad je odgovor upravo u psihološkom savetovanju – jednostavnijem, kraćem i ekonomičnijem obliku stručne podrške koji mnogim ljudima može biti sasvim dovoljan da ponovo naprave korak napred.