Strah koji zaustavlja vreme: prepoznajte panični napad!
Strah koji zaustavlja vreme: prepoznajte panični napad!
Šta je panični napad?
Napad panike spada u anksiozne poremećaje i uglavnom je neobjašnjiv za osobu kojoj se dešava. Dolaze naglo, u roku od par minuta i traju između pet i dvadeset minuta, a u nekim slučajevima mogu dolaziti jedan za drugim. Karakteriše ga vrlo intenzvan osećaj straha, strepnje i iščekivanja katastrofičnog događaja koji „nužno“ sledi i od kog se osoba „brani“. Anksioznost povremeno može da oseti veliki broj ljudi kroz osećaj neizvesnosti, napetosti, nervoze i straha, ali kada se on razvije u anksiozni poremećaj osoba ima daleko drastičnije i češće neprijatne manifestacije među kojima je i panični napad.
Hormoni adrenalin i kortizol, koji se luče u većoj meri pri anksioznim manifestacijama, podižu spremnost čoveka da se nosi sa realnim teškoćama u kojima se nalazi. Ta spremnost je urođena i predstavlja mehanizam koji se naziva bori se ili beži, koji je omogućavao opstanak čoveka u prirodi hiljadama godina. Danas su to na primer polaganje teškog ispita, sukobi na poslu ili delikatne situacije u saobraćaju. Ali šta se dešava kada osoba ima česte pojave anksioznih manifestacija sa dodatnim telesnim simptomima bez realnog osnova? Tada govorimo o napadima panike koji zahtevaju vrlo ozbiljan tretman.
Napadi panike su prenaglašeni odgovori na stres, strah i različite socijalne neugodnosti. Prenaglašenst se vidi kroz telesne simptome poput lupanja srca, preznojavanja i neobjašnjivih bolova u stomaku koji navode osobu na pomisao da se bori za život.
Mnoge osobe koje su doživele napad panike imaju vrlo jake telesne simptome i prvo se obraćaju lekaru sa strepnjom da im sledi infarkt. Kada se utvrdi da nema kardioloških problema, lekari ih upućuju na psihološko lečenje, odnosno saopštavaju im da su verovatno imali napad panike.
Simptomi napada panike
Napadi panike se obično pojavljuju više puta mesečno i prisutna su bar četiri od sledećih simptoma:
- Lupanje srca
- Preznojavanje
- Stomačne tegobe, mučnine
- Gubitak daha, gušenje
- Rast krvnog pritiska
- Vrtoglavice i nesvestice
- Drhtanje
- Bol u grudima
- Povećana mišićna napetost
- Jaka glavobolja
- Hiperventilacija (brže i pliće disanje koje izaziva preveliku koncentraciju kiseonika u organizmu)
- Utrnuće ekstremiteta
- Depersonalizacija
- Izražena strepnja bez realnog osnova
- Opsesivne misli o katastrofičnom događaju koji sledi
- Gubitak objektivnog osećaja za protok vremena
- Nemogućnost relaksacije i smirenja
- Strah od smrti
- Strah od ludila
Faze paničnih napada su: kognitvna, kada osoba predviđa da će se nešto loše desiti, fiziološka, kada se pojavljuju psihosomatski simptomi i afektivna koja podrazumeva jak strah, psihološko rastrojstvo i konfuziju.
Kako i zašto nastaje napad panike?
Panični napad dolazi obično iznenada, po danu, ali može da se javi i noću i da probudi osobu. Noćni panični napadi više plaše jer se tada javlja jači osećaj bespomoćnosti. Osoba ima jaku potrebu da pobegne i da se sakrije, ali uglavnom nema kako to da izvede, što pojačava negativni osećaj. Mnoge osobe koje imaju panične napade se nesvesno saviju u položaj fetusa u utrobi majke uz neki zid ili uz osobu iz okruženja.
Telesni simptomi su ativirani simpatičkim nervnim sistemom, ali prolaze uglavnom kroz desetak minuta nakon što se aktivira parasimpatički nervni sistem. Prvi prirodno ima zadatak da podiže reakcije organizma dok ih drugi smiruje i dovodi organizam u ravnotežu.
Među uzrocima nastanka paničnog napada se pominju struktura ličnosti, traumatična iskustva iz detinjstva, naučena stalna zabrinutost bez većeg razloga, nove nepredvidive okolnosti i razvijen anksiozni poremećaj. Napadima panike pogoduju prekomerna upotreba kafe i pića sa kofeinom, kao i upotreba droga.
Kako sprečiti panični napad?
Nekada se panični napadi javljaju udruženi sa drugim psihološkim problemima i mogu zahtevati dugotrajan psihološki tretman.
Osoba treba da prihvati da je neophodno da nastavi da funkcioniše i dalje iako ima neprijatne telesne simptome. Tačnije da im ne daje preveliki značaj, naročito da simptomima ne pridružuju nerelevantno značenje o katastrofičnom događaju. Treba da nauči da prihvata realnost, a ne da joj se „suprotstavlja“.
Od najveće važnosti je da se osoba upozna sa svojom anksioznošću i da prestane da je negira. Prihvatanjem postojećeg problema anksioznosti otvaraju se vrata za dublji psihološki rad i oslobađenje od mehanizama koji su doveli do anksioznog poremećaja i napada panike. Napad panike je praktično crvena lampica koja osobu dovede do psihološkog savetnika i „natera“ na ozbiljniji rad.
Psihološko savetovanje i trajno rešenje
Psihološki savetnik je stručna osoba koja uz pomoć psiholoških tehnika i prilagođenih metoda vodi osobu putem otkrivanja i rešavanja psiholoških problema. Psihološko savetovanje omogućava osobi koja pati od paničnih napada da otkrije svoje potisnute negativne emocije koje joj prave mentalnu blokadu. Zatim se radi na oslobađanju od negativnog emotivnog naboja i obrazaca mišljenja i ponašanja koji su stvorili mehanizam paničnih napada.
Psihološki savetnik Zorica Zarić već godinama uspešno radi sa osobama koje imaju panične napade, primenjujući efikasne psihološke tehnike. Za više informacija i ugovaranje termina pozovite telefon: +381 64 444 9 110.
