Psihološki problemi tipični za život u dijaspori
Psihološki problemi tipični za život u dijaspori
Iseljenje kao izlaz
Za najveći broj ljudi koji su svoje mesto pod suncem našli u inostranstvu, trajno iseljenje je bilo rešenje većih životnih problema. Najčešće je prvi motiv iseljenja materijalne prirode, ali ga prate i drugi, više socijalne prirode. Najpre želja za životom u uređenoj, pravnoj državi, obezbeđenoj socijalnoj zaštiti, dobrim poslovnim prilikama, boljim mogućnostima za obrazovanje, itd. Kao posledica iseljenja nažalost nastaju i psihološki problemi usled brojnih promena na koje osoba mora da se prilagodi.
Iseljenje u inostranstvo se često vidi kao izlaz iz komplikovanih odnosa u primarnoj porodici i familiji, te kao beg od loših okolnosti u domovini. No, nije uvek ove probleme moguće rešiti iseljenjem. Svi znamo da neke neželjene vesti i informacije uvek dođu do nas, bez obzira koliko daleko fizički bili. Fizički odlazak često nije isto što i psihološko napuštanje (otpuštanje) određenih problema i odnosa. Za otpuštanje složenih problema iz svesti i emotivnog naboja koji je sa njima povezan neophodan je iscrpan rad sa psihološkim savetnikom.
Neminovne promene
Mnoge promene koje uslede nakon iseljenja mogu da zabole i da nastanu psihološki problemi. Nije lako prihvatiti da će se život u Srbiji odvijati i bez vas. Sve što ste ostravili za sobom nastavlja da se odvija svojim ritmom, ljudi se druže, deca iz vašeg okruženja odrastaju, prijatelji izlaze bez vas, provode se, zaljubljuju, osnivaju porodice… Imaće niz lepih momenata kojima vi nećete prisustvovati. Kroz nekoliko godina uviđate da niste više toliko bliski kao nekada. Drugi ljudi su vas na neki način odmenili i delili sa vašim prijateljima dobro i zlo.
Sve to nije toliki problem ako ste u novoj sredini našli sebi slične osobe i ostvarili kvalitetne odnose. Tačnije ako ste napravili svoj mali svet kao u matičnoj zemlji. Ako to nije slučaj, ili bar ako nije to realizovano u željenoj meri, osećaćete prazninu. Osećaj propuštenih tokova i ostavljenog života za sobom, ume zaista da pritiska.
Redovan prilog je i usamljenost. Usamljenost ne mora da bude prisutna samo kod osoba koje se na preseljenje u inostranstvo odluče samostalno. Ona je pratilac i osoba u braku koje na taj način ne zadovoljavaju svoju potrebu za društvenošću. Dugotrajna usamljenost može da uslovi pojavu depresije.
Najveći deo opterećenja naših ljudi u dijaspori je svakako posao, odnosi na poslu i želja za finansijskim napretkom. Kako je ovo potonje i najčešći ili najdominantniji razlog za iseljenje, pridaje mu se i poseban psihološki značaj.
Da bi osoba ostvarila svoj cilj, tj. značajno popravila svoje finansije uglavnom mora da prođe kroz mnoštvo peripetija. Počev od pribavljanja dokumentacije i radne dozvole, do traženja ikakvog posla, a potom i onog koji bi zaista zadovoljio prvobitne kriterijume. Ovaj proces može da potraje i više godina i da iscrpi osobu ili čak celu porodicu. Psihološki problemi se ovde vrte oko očekivanja i realističnosti postavljenih ciljeva, kao i metoda njihove realizacije.
Najčešći psihološki problemi u emigraciji
Istraživanje sprovedeno u Americi je pokazalo da ljudi koji su emigrirali imaju dva i po puta veću šansu da razviju depresiju od onih koji su ostali u matičnoj zemlji. Približno isto važi i za anksioznost.
Po dolasku u željenu zemlju obično sledi kulturni šok, koji je nešto blaži ukoliko je osoba ranije posećivala zemlju. Prilagođavanju mogu da pomognu rođaci i prijatelji koji su tu od ranije, ali to i dalje ne znači da kulturni šok neće biti veliki. Zbog različitog mentaliteta, načina življenja, običaja i vrednosti, praktično svi imigranti su pod stresom izvesno vreme.
Period adaptacije je vrlo individualan i zavisi od strukture ličnosti, razvijenosti mehanizama odbrane i tolerancije na frustraciju. Prilagođavanje uvek nosi izvesne probleme, ali se od osobe do osobe razlikuje njihovo trajanje, intenzitet i posledice. Neke osobe će sasvim izvesno razviti jaku nostalgiju, pa i tugu za svojim bližnjima i svojim rodnim mestom, ali to nije pravilo. Zavisi od niza faktora i nikada ne sme biti potcenjeno.
Problem sa dostupnošću psihološke pomoći
Veliki broj pripadnika naše dijaspore živi u mestu gde psihološka pomoć nije dostupna ili ne spada u zdravstveno osiguranje koje poseduju. Dodatni problem je postojanje psihološke pomoći samo na jeziku zemlje emigracije. Naročito na početku, dok se još ne poznaje jezik u dovoljnoj meri da se sporazumevanje sa psihološkim savetnikom odvija nesmetano i nesputano.
Potrebno je imati veoma dobar vokabular da bi se objasnile situacije/emocije/odnosi koji ukazuju na psihološki problem. To u velikom broju slučajeva nije moguće tokom prvih četiri – pet godina života u inostranstvu. Pored jezika, smetnja se može pojaviti i u vidu kulturnih razlika (mentaliteta) kod emigranata i stranih psiholoških savetnika. Odlaganje traženja psihološke pomoći može biti uslovljeno upravo pretpostavkom nerazumevanja koje se očekuje od stranaca.
Rešenje psiholoških problema preko interneta
Godinama unazad psihološka pomoć je dostupna putem interneta, preko Skajpa, pa čak i preko Vajbera. Psihološki savetnik, koji je govornik maternjeg jezika, od velikog je značaja za mnoge naše ljude u dijaspori.
Psihološko savetovanje (seanse) na srpskom jeziku sa iskusnim psihološkim savetnikom mogu značajno ubrzati i olakšati adaptaciju na novu sredinu. Prve godine života u dijaspori su naporne kako za starije, tako i za mlađe članove porodice. Ne treba zaboraviti decu i stres sa kojim se oni susreći kada krenu u školu na stranom jeziku i u potpuno drugačijem okruženju.
Psihološki savetnik Zorica Zarić već dugi niz godina radi sa decom i odraslima na rešavanju različitih psiholoških problema. Za sva pitanja zakažite besplatne konsultacije na telefon +381 64 110 9 444 ili mejl: zorica.zaric888@gmail.com
